komendijas

Fenomeni naših dana –
NEOKOMUNISTI

Na milom fejsbukiću, dobijao sam pozive za učlanjenje u mnoge grupe.
Jedna od onih, u koju uđoh bez ikakvog razmišljanja i s ponosom je i SMRT FAŠIZMU.

Ono s čim srpsko društvo, pored ekonomskog, definitivno ima problem jeste rastući (klero)fašizam i sveopšta netolerancija.
Većina mladih, a na sramotu i starijih, nema nikakvo il’ malo razumevanja za bilo kog, različitog od sebe po bilo kom osnovu.
Često na sajtovima nalazim pozive nad nasilje nad ,,prljavim ciganima’’, ,,bolesnim pederima’’, ,,bezbožnicima’’, ,,sektašima’’, šiptarima, balijama, ustašama...
Jedna od novih diskriminacija je i ruralofobija (potcenjivanja ljudi sa sela).
OBRAZ, DVERI, 1389... Koliko je samo agresivnih pokreta u Srbiji niklo, kojima su otvoreni ciljevi da budu protiv nekog.

S tog aspekta sasvim je logično da sam ušao u grupu SMRT FAŠIZMU.

Ipak ono, šta me je kasnije vidno razočaralo kako u toj, tako i u drugim, sličnim antifašističkim grupama, jeste nešto, što se dobija u paketu, a da uopšte niste hteli da ga ,,pazarite’’. U pitanju je otvoreno promovisanje komunizma (ne socijalizma, ne socijaldemokratije već baš komunizma) i antizapadnjaštva upravo u grupama tog tipa.

Dakle da pojasnim.
Ja kao razočaran pojedinac, što je većinska Srbija od kraja osamdesetih na ovamo, odabrala put antievropskog izolacionizma (nasuprot skoro svih naših suseda) i ksenofobije, se učlanjujem u grupe, zaveden njihovom borbom protiv fašista, a ustanovljavam da su i te iste grupe u podjednakoj meri antizapadnjačke i antievropske kao i oni, protiv kojih se bore.

Kreneš desno – propagira ti se mržnja prema zapadu,
kreneš levo, propagira se opet mržnja prema zapadu.

Krajnja desnica je protiv zapada jer zapad nije DOVOLJNO pravoslavan (nedovoljno pravoslavne su po njima Rumunija, Grčka, Bugarska i Kipar jer da su dovoljno pravoslavne ne bi bile u EU već sa Rusijom i ne bi im crkve prešle na novi kalendar). Zapad nije ni dovoljno konzervativan ni dovoljno patrijarhalan.

Zašto je krajnja levica protiv zapada?

Zato što zapad nije dovoljno komuinistički. Ima u Skandinaviji, u Fracuskoj, Kanadi i u nekolicini američkih stejtova socijalnih programa, velikih poreza (oduzimanja od bogatih i popunjavanje penzionog i fonda za ugrožene), ali sve to njima nije dovoljno.
Trebalo bi da se bude verovatno kao Kuba, Severna Koreja, Vijetnam ili Nepal. (Čak i za savremenu Kinu problematično je reći da je samo komunistička).

Desničarima je ideal Rusija (po mogućstvu ona van Moskve i Sankt Petesburga, ona ruralna, pastoralna i konzervaitnija).
Neokomunistima nekakva idealizovana Kuba, u paradimenziji u kojoj je Če Gevara (uzgred naredbodavac likvidacije mnogih političkih protivnika) doživeo duboku starost, kao i Trocki u SSSR-u.
http://www.facebook.com/group.php?gid=8962003026&ref=ts#/group.php?gid=2207390078&ref=ts

MONOPOL NAD ANTIFAŠIZMOM

Gledam tako mnoge moje zbunjene prijatelje, koji ne znaju kome bi se privoleli carstvu.
Nisu glupi da vide koliko je krajnja desnica i nehumana, a i Srbiji donela štete, pa vrlo lako prihvataju ekstremno leve ideje.
Računaju: - Evo. Ovi (neokomunisti) najviše napadaju Obraz, Dveri, 1389. Zato ih treba podržati šta god pričali.

Naravno da ih treba podržati kad napadaju fašiste, ali imaju li samo oni pravo da drže monopol nad antifašizmom?

Protiv fašističke Nemačke nije se borila samo crvena armija već i neke sile sa nemačke zapadne strane. Francuzi, Britanci i Amerikanci.

Šta je s nama, koji smo u podjednakoj meri antifašisti,
koji se podjednako kao i komunisti gadimo Hitlera i Musolonija, pa i svih zločinaca u našem narodu, ali opet nam ne pada na pamet da u 21. veku razvijamo strategiju kako da Srbija ipa kizbegne da uđe u carstvo, gde su joj svi susedi, nego da ponovo počne da eksperimentiše i izgradi neko sasvim novo, ovog puta savršeno komunističko uređenje u inat svima?!

Dakle nije nam dosta famozne izolacije i siromaštva iz devedesetih, svega što je u izolaciji proisteklo, nego ćemo i sada u 21. veku, mi mali narod od 7,5 miliona ljudi, praviti nove i nove pokuse u inat svima?
Briga nas što će sve zemlje oko nas, a i mnoge dalje biti deo jednog sistema (EU) sa jedisntvenim tržiptem i prolazima bez dokumenata. Mi treba da zatvorimo granice, ukinemo slobodno tržište i višestranački sistem i osnujemo novu komunističku republiku.

DALEKO JE TITO

Ne spadam u one, koji su živeli u Titovo vreme, ali verujem da je tada bilo bolje nego kasnije. Kome je bilo loše, taj se sigurno više ničeg ne seća. Nostalgija mu je zamrla na Golom Otoku.
Bilo je bolje pre 90-tih pa?
Sloveniji nije bilo loše pod Titom, ali joj je posle njega neuporedivo bolje.
Nešto ne vidim da taj komunizam rabi i osiromašuje Slovence, Rumune, Bugare, Čehe...

Hej, stanite malo. Pa sama Kina više nije komunistička osim u pogledu jednopartijskog sistema. Cela Šangajska regija prešla je na tržišnu privredu. Tu su i Hong Kong, Makao, Tajvan, kao najrazvijenije oblasti, u kom živi kineski narod.

Jednopartijska jeste tako da su neki od demonstranata na Tjenanmenu (oni koji nisu pregaženi) još uvek u zatvoru, ali ekonomski komunistička više nije.
Na ovaj pasus neokomunisti će odgovoriti: Pa nama Kina nije ideal. Njen kao i komunizam Severne Koreje, Vijetnama ili Kube skrenuli su na određenom delu puta.
Ideal je neko zamišljeno društvo, koje bi izbeglo greške, koje drugi ostvariše u praksi.

ZAMIŠLJENA DRŽAVA

Ok. Ne biste bili isto što i Kina u teoriji, ali s kim bi sarađivala ta idealno-komunistička Srbija?
Susedne EU države bile bi besne zbog crne rupe unutar njih jer niko u Srbiji ne bi mogao da otvara fabrike (zna se da izvorni komunizam to strancima ne dopušta), niti u tu zemlju izvozi. Nesvrstanih govoto da više i nema, a i da ih ima one su preko nekih mora, na koje Srbija nema izlaz. S kim bi i mogla da sarađuje a da to ne budu upravo te zemlje, koje sebe danas doživljavaju kao komunističke?

Svoju ljubav prema komunizmu, oni zasnivaju na odavno naučenoj tezi da je takvo društvo najhumanije.
Hajde da vidimo kako bi to izgledalo u praksi?

U komunističkom društvu ,,krila’’ milioni ljudi, koji žive od privatnog biznisa, bila bi posečena.
Tako Vaša komšinica Maca ne bi smela da otvori vlastit frizerski salon, komšija Pera automehaničarsku radnju, tetka Svetlana školu plesa, a čika Jova iz susedne zgrade ne bi smeo da poseduje zabavan internet sajt, za koji bi pisao sadržaje, a zarađivao od postavljenih reklama.
Svi bi radili u velikim gigantima nalik Kragujevačkoj zastavi.
Ako je u tvom gradu željezara, ima da radiš u željezari pa iako ti ne leži.

U prodavnicama ne bi bilo Milka čokolade jer komunistička država po definiciji forsira samo domaće proizvode, pa makar se nikom i ne svideli.
U rafovima bilo bi samo bonžita i soko štarka.

Umesto stranih parfema i firmirane garderobe nosili bismo garderobu modnih kuća ,,Beko’’ i ,,Kluz’’. Ko se zaželi dobrih krpica neće morati do Trsta. Umesto Italijana, sažaljive osmehe bi nam upućivali trgovci iz Temišvara, Segedina i Bijeljine.

U komunizmu ne bi bilo biranja između više partija, a time se vlast ne bi ni trudila da bude što bolja prema građanima. Ne bi bilo straha od smenjivosti ma šta režim uradio.

Da se pare tokom letnjih meseci ne bi izlivale u inostranstvo morali bismo da letujemo isključivo u svojoj zemlji.
To je u Jugoslaviji i imalo nekog smisla jer su od 6 republika, njih 3 imale more,
jedna izlaz na mali morski zaliv, a jedna na veliko ohridsko jezero.
Srbija nije nijedna od tih pet.

U eventualnoj samostalnoj neokomunističkoj Srbiji, srećniji bi letovali na Palićkom, Srebrnom jezeru i Perućcu. Srednja klasa na jezerima Bele crkve, Sandžaka, Bovanskom jezeru, Zlatiboru ili na Mokroj Gori, dok bi najniži slojevi slali decu na malu Adu Ciganliju il u egzotična seoska domaćinstva.

Vize? Beli šengen? O tome ne bismo sanjali...

VIŠI CILJ

Da ne grešim i ja dušu prema savremenim neokomunistima.
Oni bi me posle gornjih pasusa demantovali i rekli:
- Hej pa ne želimo mi to! Nećemo da samo Srbija bude komunistička, a nijedna zemlja oko nas ne bude?
- Mi želimo da se desi svetska revolucija. U svim zemljama da pobede proleteri!

- Je li? Pitao bih ih.

- A što ste onda protiv Evropske Unije?

Pa po toj logici jedna velika EU je bolja nego 50 malih stejtova.
Zar nije praktičnije izvesti komunističku revoluciju u jednom Briselu i tako pocrveneti celu Evropu u potezu nego nametati komunizam revolucijama od prestonice do prestonice?

E na to već nemaju odgovor.
Čak i kad bi cela EU bila komunistička njima opet ne odgovara ni takva EU.
Nikakva.

S što ne?

Odgovor je prost.
Zato što je antizapadnjaštvo bitnije i od samog komunizma.
Zato što su centri svih antiglobalista na istoku.
U delu sveta, gde se najviše pitaju Rusija, Kina, Iran, a njima ni u kom slučaju ne odgovara stvaranje nove sile – Evropske Unije.
Ni komunističke, ni potencijalno pravoslavne ili islamske. Nikakve.
Po njima velikih sila je dosta. Ne treba stvarati nove konkurente.
Samo nek žive velika Kina, velika Rusija, velika Indija, Brazil, pa i Arapska Liga,
ako mora i velika SAD, ali nikako velika i ujedinjena Evropa.
Upravo u tome i leži suština, onoga čeg antiglobalisti nisu svesni.

Antiglobalizam sam po sebi predstavlja koncept, koji ni u jednoj varijanti ne podrazuemva jačanje i povezivanje našeg kontinenta već njegovo slabljenje da bi se neko drugi uzdigao. Najidealnije je razjediniti Evropu i izdeliti je na sfere uticaja. (Ni u SAD, koje su već jednom delile Evropu s Rusima, ima onih, koji nisu imuni na ovakav scenario)

Nikad ne čuh antiglobalista kritikuje Iran il Severnu Koreju, koja nema novca za prehranu građana, ali ima za nuklearno naoružanje.

On će uvek kritikovati imperijalizam SAD, Britanije, Francuske i Španije, namerno previđajući da je Rusija imala 15 malih republika u okviru Ruske Federacije (drži ih i danas), plus je imala 14 država u okviru SSSR-a i plus desetak država u okviru Varšavskog pakta što je čak 30 ruskih kolonija sa vladarima (Čaušesku, Milošević) spremnih da radi ruskih interesa gurnu sopstven narod u propast.

Antiglobalisti će prevideti da je današnja Rusija kapitalističkija od većine zapadnih zemalja.
Prevideće i to da je Kina takođe kolonijalna sila i da se (pored okupiranog Tibeta, Unutrašnje Mongolije i Istočnog Turkmenistana) upravo ona pita ko će vladati u Severnoj Koreji, Vijetnamu, Laosu, Mongoliji il’ Mjanmaru.

Retko će se osvrnuti za ljudska prava u Avganistanu za vreme talibana (smrtne kazne momcima i devojkama, koji izbegnu ugovoren brak između ostalog), ali će se uvek setiti da su zapadnjaci gađali tamo neke položaje.

Oni će i u 21.veku da pale samo američke zastave i deklamuju isključivo primere zapadnjačkog ,,imperijalizma’’.

EU će uvek biti kriva. Ako ništa drugo ne nađu zmaeriće joj što prima premalo doseljenika iz trećeg sveta. Takvih ima svega oko 20 miliona u EU, a verovatno bi trebalo primiti bar još 100 miliona Indusi, Pakistanaca i Bangladešana u nadi da se EU sistem zbog ove navale stanovništva neće urušuti.

No, sve je legitimno.
Ovo sve pišem čisto... da bi se neki od mojih prijatelja malo preispitali...

Mislim da protiv fašizma svi treba da se borimo.
Ipak dovoljno je biti LIBERAL, SOCIJALDEMOKRATA ili SOCIJALISTA.
Ne moramo se baš deklarisati kao KOMUNISTI.
Kao da bi cena bila malo previsoka, a i zvičalo bi nekako TOO HAVY zar ne?

,,Mrtvački izbori'' su nadrealna satirična drama s komičnim elementima, ali i tužnim, upozoravajućim krajem.
Glavni akteri su nezaposleni devojka i mladić, Vesna i Vasa.
Drama ne precizira da li su u pitanju studenti, niti šta studiraju, niti koji im je obrazovni profil zbog toga što su oni opšti predstavnici mladosti u našoj zemlji. Ljudi, puni optimizma, koji vole sve šta vole mladi svuda u svetu, ali niti to mogu da ostvare jer je u zemlji, u kojoj žive teško naći posao i gotovo nemoguće doći do materijalnog blagostanja.
Vesna, koja je data kao nešto svesnija, ali i zanesenija misli da je rešenje izaći na izbore i glasati za ,,one prave''.
Ipak na putu do izbornog mesta dešava se nešto krajnje neobično. U susret mladom paru dolaze aveti: mrtvi gospodin Grigorije, koji je za života bio diler tokom devedesetih, Mara, za života partizanka i deda, koga zovu Mortivoje, a koji je poginuo još u vreme kosovske bitke.
Želja tri mrtvaka je da obnove ideje iz njihovog vremena. Grigorije teži da se vrate devedesete jer su onda ljudi kao on živeli kvalitetnim životom, Mara bi da onovi komunističke ideje, među kojima je i borba protiv imperijalista i novog svetskog poretka, dok Mortivoje sanja o novom kosovskom boju.
Vesna, kao trezvenija do kraja ostaje imuna na želje mrtvaka. Čini se da imun ostaje i Vasa, ali na samom biračkom mestu, tri zombija ga poljube u vrat i on se menja.
Preko noći prisvaja ideje, koje su plasirale pokojne aveti.
Ispostavlja se da više od pola zemlje takođe naseda na ,,stare'' ideje, i političke snage, koje se bore za stare ideje pobeđuju.
Iste noći televizija poziva ljude na ulični obračun sa izdajnicima, a pridružuje im se i zaluđeni Vasa, koji gine.
U poslednjoj sceni njegov duh pojavljuje se na grobu, na kome je došla Vesna.
Vesna, koja još uvek ima dar da vidi duhove, bi da ga vrati u žive. I on bi da se vrati, ali je kasno.
Aveti prošlosti ga vuku na svoju stranu i on zauvek odlazi ,,tamo, gde će biti do sudnjega dana''.

Pavle Teofilović

MRTVAČKI IZBORI

( nadrealna drama )

LICA:

Vesna – nezaposlena devojka
Vasa – njen nezaposlen dečko
Grogorije – Vesnin preminuli komšija. Bivši diler
Deda Mortivoje – pokojnik iz četrnaestog veka. Poginuo u Kosovskom boju
Mara Lešić – pokojna partizanka
Predsednik izborne komisije
Članica komisije iz redova levice
Član komisije iz redova desnice
Prvi prolaznik
Drugi prolaznik
Tv voditelj

(Tri člana komisije i prolaznike kao i voditelja mogu glumiti jedni isti glumci)

Scena 1

(Ulica. Vasa u jednoj ruci drži kesu s namirnicama, u drugoj Vesninu ruku. Iza njih je klupa, a iza nje vide se radnje i predizborni plakati)

VASA
Dakle idemo do mene da slušamo ploče? (švalerski se osmehuje)

VESNA
Ploče?! Misliš na...

VASA
Ah da. Mislim na mp3, al’ ne izgovaram. Šta ću? Nekako mi romantičnije zvuči ploče. Zar ne?

VESNA
Naravno dušo. Osim ako nisu nadgrobne. (Oboje se nasmeju)

VASA
U pravu si. To mi već ne zvuči nimalo romantično. Dakle idemo do...

VESNA
Hm. Ne tako brzo dušo. (izmakne mu ruku) Nešto si zaboravio.

VASA
Čekaj! Stani! (pogleda u kesu) Kupili smo: naš nasušni (vadi hleb iz kese i vraća ga), telesnu tečnost indijske svete životinje (vadi i u kesu vraća mleko), simbol Njujorka (vadi i u kesu vraća veliku jabuku), tekućinu, posle čijeg ispijanja nam se ukazuje budućnost u šolji (vadi kafu) i (vadi kondome i pocrveni) balončiće koji mogu stati u sledeći stih. Nikuda i nikada bez njih. S obzirom na naše tipične džepove nezaposlenih, ne sećam se da imamo još nešto u planu.

VESNA
Dušo, (poljubi ga) upravo danas pruža nam se jedinstvena prilika da preokrenemo svet. Mnogo tog da promenimo nabolje!

VASA (češe se po glavi)
Na šta ciljaš?

VESNA
Upravo na njih (stane iza njega i izvrne mu džepove) Kad medved nije skitnica ni pećina nije prazna. Moraju li nam biti večno plitki? Ne ako izaberemo one prave.

VASA
Čekaj! Stani. (mršti se) Kapiram. Menjaćeš me za nekog sponzora?

VESNA
Vaso!

VASA (provokativno)
Da. To su promene o kojima pričaš! (odalji se od nje tužno) Uz drugog džepovi ti više neće biti plitki?

VESNA
Govorim o političkim promenama dušo! Danas su (ushićeno) iz-bou-rii. A mi, mladi konačno imamo šansu da glasamo za one prave. Za zaposlenje, prosperitet! Da okrenemo točak sudbine u našu korist. Razumeš li?

VASA
Misliš da ćemo, dovedemo li druge na vlast, dogodine u ovo vreme kupovati više mleka, hleba, voća, kafe i kondoma?!

VESNA (zamišlja)
Mili, rasturićemo se od mlečnih proizvoda i tesnatih prerađevina samo tako. Za doručak svež švajcarski kačkavalj uz čaj od zove sa padina Orijenta. Za užinu najmodernijim mobilnim telefonom naručene slane štrudle bez grama masti umočene u jogurt sa aromom avokada, nabranog iz prašume između dve najlepše pritoke Nila. Za donošenje paketa, u kojima će nam svakog meseca stizati kafa iz okoline grada ,,Belo Horizonte’’ ti ćeš biti zadužen, a za ručak kobasica iz recimo središnjeg Irana...

VASA
A he he... baloni?

VESNA (naglo se oneraspoloži)

VASA
Mislim na... (vadi kondome iz kese)

VESNA (pogleda ga mrko)
Pa oni nam, s obzirom na rast standarda i neće biti tako neophodni.

VASA (počeše se po glavi)

VESNA (ushićeno)
Umesto njih kupovaćemo pelene bar za tri bebe. Čemu zaštita u vremenu blagostanja? Koješta. A sve to samo ako pobede (patetično) oni pravi.

VASA
U tom slučaju polazimo istog časa.

SONG – IDEMO NA GLASANJE

VESNA
Da zemlja proceveta i posao na nas čeka

VASA
Da u apoteci ima svakog leka

VESNA
Od siline plate da kupim šta mi treba.

VESA
A pečene ševe da padaju s neba.

VESNA
Od zveckanja love svima džepovi da šušte

VASA
Letovanja krasna da svi mogu da priušte

VESNA
Silikon da stavim od mesečne plate

VASA
Put do meseca da platim u četiri rate heej wow!

VESNA I VASA
Idemo na glasanje
to je dužnost mladosti
Idemo na glasanje
i to s puno radosti

Idemo na glasanje
manimo talasanje
Hajde i ti bistre glave
odaberi one prave

(Ruku pod ruku, Vesna i Vasa pevajući obilaze dva kruga oko scene. Vesna naglo ugleda Grigorija, koji im dolazi u susret, vrisne i ostaje na mestu ukočena. Čuju se koraci, koji se približavaju)

VASA
Vesna šta ti je? Vesna?! Vesna?!

GRIGORIJE
O?! Koga ja to vidim? Draga mala komšinice pa baš si porasla? (smešak)

VASA
Vi se znate?

VESNA (pribere se)
Mo... mo... molim Vas komšija šta je ovo? (seda na klupu)

VASA
O čemu se radi?!

VESNA
Šta to treba da znači?! Ovo nema smisla. (naglo ustaje sa klupe) Recite mi da je san?

GRIGORIJE
Čemu tol’ka začuđenost dete?

VESNA
Kako čemu? Pa V...V....Vi ste mrtvi dragi čika Grigorijeee!

(U daljini se čuje grom)

VASA
Molim?! (seda na klupicu naglo)

VESNA
Pod zemljom ste još od kraja devedesetih, kada Vas je upucao neki pandur, što otkri da valjate devize. Bežali ste oko pola kilometra, preskakali ogradu, al’ na kraju ipak dođe bum bum! Vi ste pokojnik gospodine. (seda kraj Vase i zadrhti) Pokojnik!

GRIGORIJE (smešak)
Pa?

VESNA
A?! Šta bre pa?! Pa na Vašoj sahrani sam bila! Za pokoj duše palila sveće i vino pila. Tešila Vam ucvelejenu Zorku i danas, posle svega Vas srećem na ulici. Pa to ne ide!

GRIGORIJE
Devojko, zašto se uzbuđuješ?

VASA
Momenat! Dopustite da se ubacim u priču. (pruži ruku Grigoriju, koju drži sve vreme) Vasa. Moju devojku ste verovatno prepali zbog nesporazuma. Vesna smiri se, sve će se logično razrešiti. (kez) A Vi gospodine ili ličite na pokojnog Grigorija pa se kao njegov dvojnik ili brat blizanac predstavljate kao on, što Vam nije pametno jer s mojom devojkom niko ne sme tako da se šali...!

GRIGORIJE
Ili...?

VASA
...Ili... ste stvarno čika Grigorije...

VESNA
Lele majko!

VASA
Ali ne realno mrtvi čika Grigorije, Vesna smiri se, već onaj što je inscenirao svoju lažnu smrt, ne bi li pobegao od poreza i žene rospijetine. (veseli se misleći da je na tragu otkrivanja misterije) Nekoliko godina mislilo se da ste duboko pod njom (gazi zemlju) da bi se danas ispostavilo da ste živ, zdrav i prav. Hajde priznajte.

GRIGORIJE
Dušo...

VASA (ponosno)
Ali Šerlok sam Holms.

GRIGORIJE (zevne)

VASA
Ili bolje Herkul Poaro 007. Wow.

GRIGORIJE
Mali, hoćeš li mi vratiti eksremitet, koji si mi rukovanjem malo otkinuo s ramena?

VASA (pogleda u Grigorijevu otkinutu ruku, koju nije ispustio još od rukovanja)
Aaaa! (namešta Grigoriju ruku u rame)

GRIGORIJE (nabeči oči)
I ne deri se ko pizda!

VESNA (zacvokota zubima)

VASA
Smiri se, smiri. Sigurno je proteza.

VESNA
Poludela sam dragi Vaso. Poludela za jedan dan.

VASA
Barem nisi sama dušo.

GRIGORIJE
Strpljenja omladino, strpljenja. (seda na klupicu između njih) Sve ću Vam objasniti natenane.

VESNA
Džabe Vam je. Zalud čika Grišo. Kosidba sa zdravim razumom ne može se nikako objasniti. (briše suzu)

VASA
Vidite šta joj radite gospodine!

GRIGORIJE
Ali...

VASA
Nema ali! Skoncentrisan sam, hrabar i poslednji put Vas pitam. Je li ovo java? Da li ste uopšte mrtvi?

GRIGORIJE (gleda ga nekoliko sekundi bez reči)
Naravno da jesam.

VASA
Pa onda treba da ste u grobu gde Vam je i mesto! Kakav je to način da se sad šetate ulicama grada mrtvi ladni?! Mrtvi ‘ladni.

VESNA
Čekajte. Ne govori ništa. Znam. I ja sam mrtva kao i ti Vaso.

VASA
Molim?!

VESNA
To je jedino razumsko objašnjenje. Pokojni i živi ne mogu se sresti, a pošto on nije živ, zarez, onda ni ti ni ja dragi Vaso to nikako ne možemo biti. Tačka.

VASA (češe se po glavi)
Ali kako? Kada? Ne sećam se da nas je šta pregazilo.

(Tužna muzika)

Čekaj, (kao da mu nešto sine) Da mi nisi prenela neku ubrzalno dejstvujuću sidu?!

VESNA
Otrovala nas je tvoja bivša! Krišom je upala u stan i sva nam jela, dok smo u čvrstom snu bili, arsenikom zabiberila garant.

VASA
Ne.

VASA
Da! Stradali smo dušo moja, osetili nismo. Ej i to u cvetu mladosti.

VASA
Ma daj!

VESNA
Veruj mi. Mesto na kome se nalazimo sigurno je raj.

VASA
Koji izgleda kao ulaz u Skadarliju?

VESNA
Pa... Ni ja se nisam nadala al’...

VASA
I od svih mrtvaka koje znamo, od silnih pokojnih baba, deda, tetaka, koje su nas čuvale u detinjstvu, da nas dočeka upravo tvoj pokojni komšija Grigorije, ubijen jer je bež’o od policije kao diler deviza tokom devedesetih?

VESNA
Ima i to logike. Možda su se nama bliži pokojnici već reinkarnirali u neke alternativne oblike života. Recimo moja baba Davorina. Uvek je govorila da bi posle smrti volela da se momentalno reinkarnira u leptiricu s Haitija. (zamišljeno) Ili Galapagosa?

VASA
Zaboravi.

VESNA
Možda su nama poznati mrtvaci trenutno na nekom drugom astralnom nivou.

VASA
A mi upasmo u ovaj, u kome su radnje Soko Štark, C market i parfimerija ,,Šanel’’?

GRIGORIJE
Aman deco, (poziva ih da sednu na klupicu) vi ste živi!

VESNA
Ho?! Vi mrtvi, mi živi? I pričamo tako na sred ulice je l’ tako?

GRIGORIJE
Ako ne verujete pitajmo prolaznike.

VASA
Izvinite. (zaustavlja prvog prolaznika)

PRVI PROLAZNIK
Izvolite.

VASA (zbunjeno)
Pomozite nam da razrešimo potešku dilemu. Da li Vam ja delujem kao živ il’ mrtav?

PRVI PROLAZNIK
Šta?! Tražite odgovor na dilemu baš u danu izbora? E neću da Vam kažem. Ne pristajem na takve provokacije! Vi ste sigurno iz neke stranoplaćeničke marketinške agencije ili nekog rijaliti šoua?

VASA
Ali ne, pitam vas...

PRVI PROLAZNIK
Ne verujem brate nikom ništa (ode)

VESNA
Upitajmo drugog. Gospodine, stanite! Da li Vam moj momak i ja delujemo kao živi, a ne mrtvi ili možda kao mrtvi, a ne kao živi. Ili smo može biti i jedno i drugo ili pak ništa od toga? Ovaj, htela sam da kažem...

DRUGI PROLAZNIK
Ja mislim... (sine mu kliker) da vi niste ni jedno, ali pazi!...Ni jedno, ni drugo... (skoncentriše se) nego treće.

VESNA I VASA (unezvereno se pogledaju)
Molim? Kako?

DRUGI PROLAZNIK
E upravo tako. Doviđenja.

VESNA
Ali?!

DRUGI PROLAZNIK
Neutralnost rules! (ode)

VESNA
O bogorodice sveta, Isuse, Alahu i Budo. Ili ludi smo ili...

VASA (šmrkne)
Noge ti ne smrde.

GRIGORIJE (popne se na klupicu)
Slušajte me deco. Vi ste, kao i većina prolaznika koje trenutno vidimo mahom živi.

VESNA I VASA
Mahom?!

GRIGORIJE
Dok sam ja pak (osmeh) mrtav.

VASA (razdere se nezadovoljan)

VESNA (ljubi Vasu da ga smiri)
Ali čika Grigorije, to nije uverljivo.

GRIGORIJE
Slažem se da je to u realnim vremenima malo neobično, ali sad je specijalna situacija. Pa danas su izbori aman! (grom) A ja, izvinite, još dobijam pozive (pokaže pozivnicu). Osim toga izbore ne bih propustio ni mrtav.

VASA
Ali...

GRIGORIJE (oduševljeno)
Propaganda, nameštanja, spletke... Mmmm. Tu zabavu ne nudi ni pakao.

VESNA
Ali ponovo Vas pitam gde li je tu logika?!

GRIGORIJE
Logika? Pobogu! A kad su izbori kod nas pa i imali logike? (smeh) Svašta.

VESNA I VASA (se unezvereno pogledaju)

GRIGORIJE
Za izbore živim. Za njih i mrtvujem.

VESNA
Onesvestiću se.

GRIGORIJE (ugleda u daljinu)
E hej. Dođite ovamo!

VESNA
Koga sad to zovete?

GRIGORIJE (smešak)
Prijatelje ‘z groblja.

VESNA
Sa...?

GRIGORIJE
Ne sa. (smešak) Iz!

VESNA I VASA (panično se pogledaju)

GRIROGIJE
Svi su dobili pozivnice! (smeh) Šteta je da propuste tako jedinstvenu priliku da se vrate.

VESNA
Jao, jao, komšija Grigorije! Ja već dva izborna procesa nemam pravo glasa. (suza joj krene) Te nisam na vreme vadila ličnu kartu, te sa spiska me izgubiše. Često pogube celu generaciju, a Vi?! Hop iz sanduka pa imate prava da se pitate. I još pola groblja dovodite ‘vamo. Sramota!

(Prilaze im deda Mortivoje i Mara Lešić)

GRIGORIJE
Mala, ne budi bezobrazna. Imam i ja valjda pravo (u poetskom zanosu) da utičem na budućnost. Budite učtivi i predstavite se mojim uglednim prijateljima.

MARA
Mara Lešić. Pokojna partizanka. Zadavljena od ruke ljubomornog muža 1948. Smetalo mu to što držim Staljinovu sliku.

MORTVOJE
Opa Grišo, vidim šetaš nešto živo žensko?! (šeretski smešak)

VESNA (cokće)
Bež’ od mene lešu!

MORTIVOJE
Zovu me deda Mortivoje, lutko! Cmok!

VASA (Pribije Vesnu uz sebe)

VESNA (Grigoriju)
S kime se Vi tamo družite komšija? Da znate da ću sve Vašoj ženi da prenesem. Ovaj je sigurno za života bio seksualni manijak, poginuo još za vreme prvog srpskog ustanka.

MORTIVOJE
Smanjivanje godina shvatiću kao kompliment, ali stradao sam mnogo ranije mila. Bio sam u sendviču između Toplice Milana i Kosančić Ivana. Kosovski boj bejbi! Vekovima sam se prevrt’o u grobu pativši se što smo tad izgubili, al’ reče mi nedavno preminuli gos’n Grigorije, diž’ se starino! Nije još sve gotovo. Vreme je da se ponovo oživi jedan stari mit i da Bog da nova bitka!

MARA (šalje Mortivoju poljubac)

VASA
Ok. Dragi pokojnici. Bilo mi je drago, a sada bismo moja devojka i ja morali da nastavimo levo.

MARA
Levo?! (smešak) Tuda i ja hodim.

VESNA
Htedosmo reći desno.

MORTIVOJE
Na moju maršrutu?

VASA I VESNA
U centar!

GRIGORIJE
I ja kažem! Hihi.

VASA
Ma želimo suprotno od vas!

MARA
Mi vrebamo dušo sa svih strana.

VASA
Vesna, pođimo ka podzemnom tunelu.

MORTIVOJE
Mislite onuda, odakle nam upravo stižu borci sa Solunskog fronta?

VASA
Ne nego...

GRIGORIJE
A od pozadi evo moga tima - Krimosi iz veselih devedesetih? Hi hi.

VASA I VESNA
Neeee!

MARA (uhvati Vasu pod ruku)
Opustite se i budite nam vodiči do birališta. Nemate pojma kako prija hod u društvu (pošalje poljubac Vasi) živih. Opušta.

(Grigorije predvodi grupu. Mortivoje pod ruku uzme Vesnu, a Mara Vasu. Okruženi mrtvacima sa svih strana Vesna i Vasa sedaju na klupu)

Song - Nekrofilija

Prva strofa

MARA (Vasi)
Opusti se mladiću
vidim ti u očima
Zavodi te stari šarm i stil

Ma opusti se mladiću
vidim ti u očima

VASA
Žao mi je.
Nisam nekrofil.

MORTIVOJE (na drugom kraju klupe se pribija uz Vesnu)
Iskusni bi dekica
tako dobro ljubio
tvoje žive, sočne usne mlade.

Ma iskusni bi dekica
tako dobro grlio (unese joj se u lice)

VESNA
Radije bih jela bubašvabe!

Refren

GRIGORIJE
Sa živima mrtvi
Sa mrtvima živi

SVI MRTVACI
Danas su u modi nekrofili

MORTIVOJE
Pokojnik i ti

VESNA
Pokojnik i ja?

GRIGORIJE
To se zove nekrofilija!

GRIGORIJE
Sa živima mrtvi
sa mrtvima živi

SVI MRTVACI
Danas su u modi nekrofili

MARA
Pokojnik i ti,

VASA
Ne znam šta mi bi?

SVI ZAJEDNO
Nekrofili lili lili li

Druga strofa

MARA (ustaje sa klupe i pleše sa Vasom, kog je čvrsto zgrabila)
Opusti se mladiću
vidim ti u očima
zavodite te stari šarm i stil

Ma opusti se mladiću
vidim ti u očima

VASA
Žao mi je. Nisam nekrofil.

MORTIVOJE (pleše sa Vesnom, koja bi da se iskobelja)
Iskusni bi dekica
tako dobro ljubio
tvoje žive, sočne usne mlade.
Ma iskusni bi dekica
tako dobro grlio...

VESNA
Radije bih jela bubašvabe!

Refren

GRIGORIJE (povede kolo)
Sa živima mrtvi
sa mrtvima živi

SVI MRTVACI
Danas su u modi nekrofili

MORTIVOJE
Pokojnik i ti

VESNA
Pokojnik i ja?

SVI MRTVACI
U modi je nekrofilija

GRIOGIJE
Sa živima mrtvi.
Sa mrtvima živi

SVI MRTVACI
Danas su u modi nekrofili

MARA
Pokojnik i ti

VASA
Ne znam šta mi bi?

SVI ZAJEDNO
Nekrofili
lili lili li

Scena 2
(Isto mesto. Vesna uspeva da se iskobelja iz zagrljaja Mortivoja i dođe do Vase. Cela scena je zamračena osim njih dvoje)

VESNA
Vaso, kako se osloboditi aveti prošlosti?

VASA
Samo pribrano. Bez frke i panike. Čovek treba da je trezven u ovakvim situacijama. Možda i ne bude sve tako loše. (Scena je ponovo svetla. Vasa se obraća mrtvima) Je l` da da ćete se svi vratiti u svoje grobove čim glasate?

GRIGORIJE, DEDA MORTIVOJE I LEŠIĆKA
Molim?! (nasmeju se)

VASA I VESNA
(gubi optimistički osmeh)

MARA
Bože, zašto bih se odmah zakopala?!

VASA I VESNA (pogledaju se i žele da povraćaju)

MARA
Želja mi je da sačekam i radni dan pa u šoping. Planiram da kupim neko dobro sredstvo protiv raspadanja.

MORTIVOJE
Ma daj. To ti nije potrebno.

MARA
Kaniš?

DEDA MORTIVOJE
I ovako si najočuvaniji leš na groblju, šta ti je?

MARA
Mi partizani najočuvaniji? Ne laskaj mi. Vi iz srednjih vekova ste fensi. (opšti smeh)

(Scena se ponovo na tren zamrači pa se vide samo Vesna i Vasa kraj klupe, dok su mrtvaci ukočeni)

VESNA
Vaso, misliš li da ima šanse da ih okrenemo u našu korist?

VASA
Opusti se.

(Svetlo)

VASA (pokojnicima)
Nadam se da ćete bar glasati za mladost. Za one prave.

GRIGORIJE
U svakom slučaju ovim izborima daćemo vanživotni karakter.

Song – Duhoviti duh

Prva strofa

MARA
Noć je pala.
Svako zeva.
Samo naše groblje peva.
Tu se peva ona pesma stara
o vampiru sa plavoga žala.

TROJE MRTVAKA
Tu se peva ona pesma stara
o vampiru sa plavoga žala

REFREN: (Mrtvaci uz ujednačeni ples)
Duhovi nam duhoviti
pevali su celu noć
a kad rujna zora svane
svak’ će svome grobu poć

Duhovi nam duhoviti
pevali su celu noć
a kad rujna zora svane
svak će svome grobu poć

MARA
Reče meni duhoviti duh
što ga ubi baš na mozgu tumor
Nekad davno kad je bio živ
imao je smisao za humor

GRIGORIJE I DEDA MORTIVOJE
Reče meni duhoviti duh
što ga ubi baš na mozgu tumor
Nekad davno dok je bio živ
imao je smisao za humor je i je

REFREN: (Svi troje)
Duhovi nam duhoviti
pevali su celu noć
A kad rujna zora svane
svak će svome grobu poć

Duhovi nam duhoviti
pevali su celu noć
a kad rujna zora svane
svak će svome grobu poć

DRUGI DEO

Scena 1
(Vesna, Vasa i tri mrtvaka ulaze na glasačko mesto. Za stolom sede članovi komisije, dok je ispred stola Predsednik komisije)

VASA (veštački osmeh)
Eto. Uveli smo Vas i do birališta. Možda sam neskroman, al’ mi se čini da to beše sasvim dovoljno od nas. Ovo su članovi komisije. Ono tamo kutija.

PREDSEDNIK KOMISIJE
Ja sam predsednik komisije. Izvolite.

VASA I VESNA
Najpre nas dvoje mladih.

VESNA
Mi bismo da ispunimo našu građansku dužnost pa da palimo.

TRI MRTVAKA (smeh)

VASA
Evo pozivnica i ličnih karti.

PREDSEDNIK KOMISIJE
Čekaj. Čekaj. Kol’ko Vam je godina?

VESNA
Dvadeset.

VASA
Meni dva’es jedna.

PREDSEDNIK KOMISIJE
U tom slučaju izađite napolje. Smesta.

VESNA I VASA
Molim?

PREDSEDNIK KOMISIJE
Vidite, pre nekoliko sati upravo je stigao dopis specijalis da se od današnjeg dana granica punoletstva pomera na gore.

VESNA I VASA
Šta?!

PREDSEDNIK KOMISIJE
Žao mi je. Vas dvoje ne možete još da se pitate.

VESNA
Ma ko bre ne može da glasa?!

PREDSEDNIK KOMISIJE
Što vam je to vam je klinci. Čistac! Ne pravite gužvu i halambuku.

MORTIVOJE
Ima nas još ovde još, koji bismo glasali!

VESNA
Mi da se ne pitamo?! Mi živi i mladi? Mi budućnost zemlje?

GRIGORIJE
Ja imam uredan poziv.

PREDSEDNIK KOMISIJE
Samo izvolite. A Vas dvoje? Gde su lične karte?

DEDA MORTIVOJE
Ne budite smešni. Kad sam rođen nisu ni postojale.

PREDSEDNIK KOMISIJE
Bez ličnih dokumenata glasati nećete.

MARA I DEDA MORTIVOJE
Koješta!

PREDSEDNIK KOMISIJE
Kao predsedniku komisije rečeno mi je nikog živog ne mogu da pustim bez dokumenata.

MORTIVOJE
Nikog živog?

PREDSEDNIK KOMISIJE
Apsolutno.

MARA
O? Pa u tom slučaju nema problema. Jer mi tražimo upravo suprotno.

PREDSEDNIK KOMISIJE
Kako?

MARA
I ne treba živi da uđu preko Vas mrtvog već obratno. Mi, mrtvi da uđemo preko Vas živih. Razumete li?

MORTIVOJE I GRIGORIJE
Tako je.

PREDSEDNIK KOMISIJE (češe se po glavi)
Bojim se da baš i ne razumem. Momenat. Konsultovaću se sa ostalim članovima komisije. Gospođo iz levičarske partije, da li bi ste pustili ovu čudnu stariju damu da glasa iako nema dokumenta?

ČLANICA KOMISIJE (pogleda Maru i divi se partizanskoj odeći)
Ja mislim da izlaznost u tim godinama svakako treba podržati. Čak i kad ih izlapelost spreči da ponesu dokumenta.

PREDSEDNIK KOMISIJE
Ali...

MARA
Ništa ne govorite. Prvo čujte šta imam da saopštim.

Song – Pesma pokojne Mare

Prva strofa

MARA
Neki hoće veću platu, zaposlenje
mnogi bi da putuju bez viza (pokaže šipak)
Ovi bi poreze slabe
oni stipendiju džabe
al’ to želje moje nisu ni iz bliza

Jer ja želim da nam svane leto
kao što je četrdeset peto
a može i Igmanska zima,
malo Mirko, malo Slavko
malo Marko, malo Janko
sa motivom iz sna da me cima
Heeej

Refren

MARA
Da mi kažu mala Maro bum bum
naša gusta šumo zum zum
u tebi je vazda bilo
partizana puno

Da mi kažu mala Maro bum bum
prilagodi njušku.
Vreme ti je lepotice
osetiti pušku.

MARA, MORTIVOJE, GRIGORIJE I ČLANICA KOMISIJE
Da mi kažu mala Maro, bum bum
naša gusta šumo, zum zum
U tebi je vazda bilo
partizana puno

Da mi kažu mala Maro zum zum
prilagodi njušku
Vreme ti je lepotice
osetiti pušku.

Završnica

MARA (uz sporiji ritam)
Malo Mirko, malo Slavko
malo Janko, malo Marko
malo Mita,
a malo drug Tita
na usluzi da me ima

Malo Mirko, malo Slavko,
malo Janko, malo Marko
malo Mita, a malo drug Tita
sa motivom iz sna da me cimaa.
A aaaaaaa (operska završnica)

ČLANICA KOMISIJE (tapše kao hipnotisana)
Bravo! Bravo! Izvolite glasački list.

MORTIVOJE
A ja!

PREDESNIK KOMISIJE
Ko? (smeh) Pa Vi nemate ni kožu na prstu, na koji bismo vam špricnuli sprej!

MORTIVOJE
Al’ imam ideju! (zaneseno) Srednji vek. Srbija na tri mora.

ČLAN KOMISIJE IZ REDOVA DESNICE
Ah.

PREDSEDNIK KOMISIJE
Morao bih da pitam člana komisije iz desničarske partije.

ČLAN KOMISIJE
Ne budimo sitničari oko dokumenata. Mislim da...

PREDSEDNIK KOMISIJE
Ne ne. Ja ipak tvrdim...

MORTIVOJE
Ništa ne govorite! Čujte šta ja imam da kažem.

Song – Kosovo

MORTIVOJE

Prva strofa
Čujte šta to ima da Vam kaže ovaj deda,
deo nekad svoje zemlje nikome se ne da
Ako svet nam kaže da je drugih više tu
recite im žao nam je al’ i mrtvi se računaju.
recite nam žao nam je al’ i mrtvi se računaju
Uuu

Refren (uz bržu muziku)
Pa je opet više nas
o bum bum
pa je opet više naas
Recimo im složno narode
Hajmo svi u jedan glas

Pa je opet više nas
o bum bum
Pa je opet više naas
Što bi samo računali žive?
Žao nam je. Ne zanima nas.

Druga strofa

Gde god da krenem njemu se vraćam opet
na toj se travi igrati neće kroket
Gde god da krenem njemu se vraćam bato
drugih je više, al’ ne gledamo na to
Na to!

Refren
Upornih je više nas
upornih je više nas
Recimo im složno narode
hajmo svi u jedan glas

I mrtvih je više nas
i mrtvih je više nas
što bi samo računali žive,
žao nam je. Ne zanima nas.

Završnica

MORTIVOJE, MARA I GRIGORIJE
Grobovi, grobovi
oni sa naše su strane.
Grobovi, grobovi,
koji pamte slavne dane

Grobovi grobovi
i u njima stare rane
Grobovi hej
grobovi hoj
Koga briga za buduće dane?

MARA (Vesni i Vasi)
Šta se ukipili Vas dvoje?
Je l` ste mrtvi Vi il mi? aha hi hi hi!
Hajde, pridružite nam se!

VESNA
Čuješ li je?

ČLAN KOMISIJE (Mortivoju kao hipnotisan daje listić)

VESNA
Vidiš li to Vaso?

VASA
Čekaj, čekaj. Još nije sve gotovo! Možda uspemo pokojnike da nagovorimo da glasaju za pravu stvar. Za moju i tvoju dobrobit. Za mladost!

MORTIVOJE
Naravno da ću glasati za mladost! Zato ću i zaokružiti sebi slične. One, koji nose ideje iz mog vremena.

VASA
Ali pokojni deda Mortivoje, kakve Vi veze imate sa mladošću? Dolazite iz doba Kosovskog boja?

MORTIVOJE
Pa? Šta je to?! U poređenju sa starim Rimom, Atinom i Sumerskovavilonskim carstvom, mlad sam k'o pupoljak ruže.

MARA
U?! Dopada mi se takav kriterijum. Po njemu ja sam još uvek šiparica.

MORTIVOJE
Ma ti si tek beba u povoju šta ti je.

VESNA
Ne. Ne! (beži s Vesnom)

VASA
Zbogom!

GRIGORIJE
Misliš do skorog viđenja? (he he he)

MARA
Ne zaboravite da dođete do groblja da proslavimo pobedu!

VASA I VESNA (pokušavaju da izađu sa biračkog mesta, ali ih troje mrtvaka opkole)

GRIGORIJE
Čemu žurba dečice.

MORTIVOJE
Želimo da vam zahvalimo što ste nas doveli do birališta...

MARA
Na vrlo sočan način. (sprema se da poljubi Vasu)

VASA I VESNA
Ne!

(Vesna se provuče pored njih i izađe, a troje mrtvaka opkole Vasu. Svako ga poljubi u vrat. On jauče)

MRAK

Scena 2

(Vasin dom. On sedi na kauču. Vesna mu previja vrat oblogom)

VESNA
Vaso dušo da li te još boli? Kad se setim samo kako si jauknuo. Gricnuli mi te mrtvaci. Mora biti da je bilo jezivo?

VASA
Jezivo?! To je mala reč. Ne samo da je bilo jezivo nego... nego i...

(Čuje se gong, Vasa naglo ukoči pogled)

VASA
O!

VESNA
Šta ti je?

VASA (izmenjenim glasom)
Odjednom mi se zavrtelo u glavi. Šta sma ono rekao?

VESNA
Da su ugrizi bili jezivi? Potpuno zombijevski.

VASA
Jezivi?!

VESNA
Ne boj se. Spravila sam ti lanac od belog luka (dodaje mu lanac na kome je okačen beli luk)

VASA (pomiriše, ali ga baci)
Pa dobro. Ne baš jezivo toliko.

VESNA
Vaso?

VASA
Ne bih baš tu reč upotrebio. Jezivo? Bilo je... šta znam... čudno... Ne baš prijatno ali ne toliko...

VESNA
Mora da te mnogo boli dušo?! Siroti moj... (uzima obloge i želi da mu stavi na vrat)

VASA (pogleda Vesnu kao da je vidi prvi put)
Bolno?! Pa šta znam. Delimično... S jedne strane jeste bilo bolno, ali s druge...

VESNA
Više gadno a?!

VASA (strogim glasom)
Zašto me stalno prekidaš devojko?! ...

(Gong)

VESNA
Ali...

VASA
Ne! Ne bi se moglo reći da je gadno. Više čudno.

VESNA
Jadni Vasilije. Uskoro će te potpuno proći, a onda mi obećaj da ćeš čitavu ovu epizodu potpuno zaboraviti.

VASA
Zaboraviti... Ali zašto?

VESNA
(odalji se od njega) Vasilije?!

VASA
Ma koliko taj njihov ugriz bio blago iznenađujući on je... nekako...

VESNA
Blago iznenađujući?! (ispusti oblogu pored kauča) Tebi je susret sa tri zombija na sred ulice tek tako blago, ali ono baš blaaago iznenađujuć?

VASA
Nešto je bilo u njemu.

VESNA
U čemu?

VASA
U tom poljupcu... Kissu koji su mi uputili s puno pažnje. U njima je bilo nešto. Roditeljsko, blago, mudro...

VESNA (vrisne)

VASA
Susretnuvši se s njihovim pogledima, osećao sam kao da...

(gong)

VASA
...Komuniciram sa svim svojim precima. S duhovima davno preminulih junaka s ovih prostora. O Vesna nije li taj susret bio divan?

VESNA
Prekini! Ko ti garantuje da smo čitav susret s njima istripovali? Na žurkama, na kojim se krećemo deli se raznorazna hemija. Supstance, koje samo stvaraju sliku utvara.

VASA
A ugriz na vratu?

VESNA
Zamisli da ga nema. Da sam te ja slučajno ubola šnalicom...

VASA
(pogleda je mrko)

VESNA (uplašeno)
Ako će ti biti lakše.

VASA
Želiš da mi izbaciš iz glave prelep susret s duhovima predaka? Te prelepe ideje? Kako te nije sramota? Izdajnice!

VESNA
Ko sam?

VASA (kao hipnotisan)
Da. Dobro pitanje. Ko si? Zaista ko si u stvari ti? Znamo li se? Nikad te ranije nisam viđao? Pitam se kako si li mi uopšte i ušla u dom, sad kad se u meni rodila neka nova, davno uspavana svest. (širi ruke ka prozoru) Duhovi pokojnika. Njihove ideje. One ciče i dreče u meni i samo traže da izbiju na površinu.

VESNA
Zvaću hitnu! Tabletama protiv temperature ime je... (razmišlja) Ne! Znam šta ću?! Znam kako te od bunila izlečiti. Uključiću televizor. Oduvek mi je govorio tata: - Kćeri, nema boljeg leka nego gledati domaće informativne emisije. Ma koliko letela u oblacima, one će te vratiti u stvarnost. (uključuje tv)

TV VODITELJ
Dakle, po prvim preliminarnim rezultatima pobedila je koalicija, koju čine stranka koja se zalaže za povratak srednjovekovnih vrednosti i principa neotuđivosti teritorija, koje su u to doba pripadale nama. Zatim partija za vraćanje ugleda i časti članovima partizanskog pokreta i vođama svetskih revolucija, koji su se borili protiv zlih imperijalista kao i grupa građana ,,Vesele devedesete''.

VESNA
Molim? (vrisak)

TV VODITELJ
Predsednici pomenutih partija su u euforičnom raspoloženju obećali da će, ne sutra nego već večeras krenuti na ulice u odlučujuću bitku s našim neprijateljima spolja i iznutra, kojima se ne sme dopustiti da još noćas pobegnu sa važnim dokumentima ili izvrše puč.

VESNA
Ne!

VODITELJ
Kako naši reporteri javljaju neredi su počeli pre deset minuta. Glasači pobedničke i gubitničke strane zablokirali su...

VESNA (gasi TV)

VASA (ustaje energično s fotelje)
To! To. Pa ja sam presrećan.

VESNA
Molim?

VASA (agresivno hipnotisan)
Bravo! Konačno je došao obračuna čas. To ne smem da propustim već idem u borbu protiv izdajnika i zajednićko slavlje s mojim...

VESNA
Vasilije?!

VASA
Najvećim prijateljima, pokojnicima ‘z groblja.

VESNA
Čoveče tebi nije dobro! Najbolje da ostaneš u krevetu.

VASA
Ne zadržavaj me. Čeka me odlučujuća bitka.

VESNA (klekne)
Dragi, molim te da staneš?!

VASA
A ja tebe da sa mnom pođeš. Ko si da si odvešću te... (ushićeno) direktno do groblja.

Scena 3
(Mrak. Naziru se siluete nekoliko građana u uličnim borbama. Čuju se avioni, pucnji i bombe. Među njima je Vasa, jedini građanin, koji je osvetljen) Pištoljom puca u avione i prolaznike. Paralelno se čuje song ,,Grobovi’’

Song – Grobovi

MRTVACI (zajedno)
Grobovi, grobovi
Uvek s pobedničke strane.
Grobovi, grobovi,
koji pamte slavne dane

Grobovi, grobovi
i u njima stare rane
Grobovi haj
grobovi hej
koga briga za buduće dane?

(Pri završetku pesme čuje se pucanj. Vasa je ranjen i pada. Mrak)

Scena 4

(Vesna stoji ispred groba. Nekoliko metara iznad njega stoji Vasa, rumen i odeven u belo. Iza njega su šest pokojnika. Grigorije, Mara, Mortivoje i još troje, kojima se ne vide lica)

Song ,,Čula sam da povrđen je dragi’’

VESNA
Čula sam da
povređen je dragi
pa ga svuda tražim
pa ga svuda tražim

Čula sam da
povređen je dragi
pa ga svuda tražim
ranu da ublažim

Kad ga nađoh,
on mi reče draga
ne boli me rana
ne boli me rana

Ti ostani gde si,
a ja idem
tamo gde ću biti
do sudnjega dana.

VESNA
(sa horom mrtvaka)
Čula sam da
povređen je dragi
pa ga svuda tražim
pa ga svuda tražim

Čula sam da
povređen je dragi
pa ga svuda tražim
ranu da ublažim

Kad ga nađoh,
on mi reče draga
ne boli me rana
ne boli me rana

Ti ostani gde si,
a ja idem
tamo gde ću biti
do sudnjega dana.

(U pauzi između strofa Vesna baletskim pokretima pokušava da vrati Vasu. On bi da krene s njom, ali ga pokojnici zavezanim nitima privlače ka sebi. Bore se u okviru baletskih pokreta. Pokojnici pobeđuju. Odvlače ga, a Vesna ga pušta i izmorena klekne)

Kad ga nađoh,
on mi reče - draga
ne boli me rana
ne boli me rana
Ti ostani gde si,
a ja idem
tamo gde ću biti
do sudnjega dana.

VESNA, VASA I HOR MRTVAKA
Kad ga nađoh,
on mi reče - draga
ne boli me rana
ne boli me rana
Ti ostani gde si, a ja idem
tamo gde ću biti
do sudnjega dana.

(Vasa unazad nestaje sa mrtrvacima. Vesna na sceni ostaje sama. Klekne i vrisne)

KRAJ

Zovem se Pavle Teofilovic i rodjen sam 1977. godine u Beogradu, u Srbiji u znaku raka.
S oceve strane poreklom sam iz Vrcina, mesta kraj Beograda.
S majcine strane poreklo vodim iz okoline Siska (Hrvatska) od familije Vujanic.

Diplomirao sam dramaturgiju 2001. na Akademiji Umetnosti BK u Beogradu.
Radio na RTS-u, u listu Politika (kulturne, muzicke i TV strane), vodio dramsku sekciju u jednoj osnovnoj skoli, a trenutno radim kao dramaturg na TV Kosavi.
Osmisljavam koncepte za nekoliko emisija i jedan sam od onih, koji odredjuju koje filmove, serije i ostale programe nasa televizija treba da kupi.

Dosad nisam imao srece da neku svoju dramu proguram u neko vece pozoriste ili na neki TV projekat. Ipak jedan komad igrao se u amaterskom pozoristu i na jednom studentskom festivalu, a po mom scenariju snimani su i neki studentski filmovi.
U politickom pogledu sam liberal.
U zivotnom umereni optimista.

Dobrodosli!