Fenomeni naših dana –
NEOKOMUNISTI
Na milom fejsbukiću, dobijao sam pozive za učlanjenje u mnoge grupe.
Jedna od onih, u koju uđoh bez ikakvog razmišljanja i s ponosom je i SMRT FAŠIZMU.
Ono s čim srpsko društvo, pored ekonomskog, definitivno ima problem jeste rastući (klero)fašizam i sveopšta netolerancija.
Većina mladih, a na sramotu i starijih, nema nikakvo il’ malo razumevanja za bilo kog, različitog od sebe po bilo kom osnovu.
Često na sajtovima nalazim pozive nad nasilje nad ,,prljavim ciganima’’, ,,bolesnim pederima’’, ,,bezbožnicima’’, ,,sektašima’’, šiptarima, balijama, ustašama...
Jedna od novih diskriminacija je i ruralofobija (potcenjivanja ljudi sa sela).
OBRAZ, DVERI, 1389... Koliko je samo agresivnih pokreta u Srbiji niklo, kojima su otvoreni ciljevi da budu protiv nekog.
S tog aspekta sasvim je logično da sam ušao u grupu SMRT FAŠIZMU.
Ipak ono, šta me je kasnije vidno razočaralo kako u toj, tako i u drugim, sličnim antifašističkim grupama, jeste nešto, što se dobija u paketu, a da uopšte niste hteli da ga ,,pazarite’’. U pitanju je otvoreno promovisanje komunizma (ne socijalizma, ne socijaldemokratije već baš komunizma) i antizapadnjaštva upravo u grupama tog tipa.
Dakle da pojasnim.
Ja kao razočaran pojedinac, što je većinska Srbija od kraja osamdesetih na ovamo, odabrala put antievropskog izolacionizma (nasuprot skoro svih naših suseda) i ksenofobije, se učlanjujem u grupe, zaveden njihovom borbom protiv fašista, a ustanovljavam da su i te iste grupe u podjednakoj meri antizapadnjačke i antievropske kao i oni, protiv kojih se bore.
Kreneš desno – propagira ti se mržnja prema zapadu,
kreneš levo, propagira se opet mržnja prema zapadu.
Krajnja desnica je protiv zapada jer zapad nije DOVOLJNO pravoslavan (nedovoljno pravoslavne su po njima Rumunija, Grčka, Bugarska i Kipar jer da su dovoljno pravoslavne ne bi bile u EU već sa Rusijom i ne bi im crkve prešle na novi kalendar). Zapad nije ni dovoljno konzervativan ni dovoljno patrijarhalan.
Zašto je krajnja levica protiv zapada?
Zato što zapad nije dovoljno komuinistički. Ima u Skandinaviji, u Fracuskoj, Kanadi i u nekolicini američkih stejtova socijalnih programa, velikih poreza (oduzimanja od bogatih i popunjavanje penzionog i fonda za ugrožene), ali sve to njima nije dovoljno.
Trebalo bi da se bude verovatno kao Kuba, Severna Koreja, Vijetnam ili Nepal. (Čak i za savremenu Kinu problematično je reći da je samo komunistička).
Desničarima je ideal Rusija (po mogućstvu ona van Moskve i Sankt Petesburga, ona ruralna, pastoralna i konzervaitnija).
Neokomunistima nekakva idealizovana Kuba, u paradimenziji u kojoj je Če Gevara (uzgred naredbodavac likvidacije mnogih političkih protivnika) doživeo duboku starost, kao i Trocki u SSSR-u.
http://www.facebook.com/group.php?gid=8962003026&ref=ts#/group.php?gid=2207390078&ref=ts
MONOPOL NAD ANTIFAŠIZMOM
Gledam tako mnoge moje zbunjene prijatelje, koji ne znaju kome bi se privoleli carstvu.
Nisu glupi da vide koliko je krajnja desnica i nehumana, a i Srbiji donela štete, pa vrlo lako prihvataju ekstremno leve ideje.
Računaju: - Evo. Ovi (neokomunisti) najviše napadaju Obraz, Dveri, 1389. Zato ih treba podržati šta god pričali.
Naravno da ih treba podržati kad napadaju fašiste, ali imaju li samo oni pravo da drže monopol nad antifašizmom?
Protiv fašističke Nemačke nije se borila samo crvena armija već i neke sile sa nemačke zapadne strane. Francuzi, Britanci i Amerikanci.
Šta je s nama, koji smo u podjednakoj meri antifašisti,
koji se podjednako kao i komunisti gadimo Hitlera i Musolonija, pa i svih zločinaca u našem narodu, ali opet nam ne pada na pamet da u 21. veku razvijamo strategiju kako da Srbija ipa kizbegne da uđe u carstvo, gde su joj svi susedi, nego da ponovo počne da eksperimentiše i izgradi neko sasvim novo, ovog puta savršeno komunističko uređenje u inat svima?!
Dakle nije nam dosta famozne izolacije i siromaštva iz devedesetih, svega što je u izolaciji proisteklo, nego ćemo i sada u 21. veku, mi mali narod od 7,5 miliona ljudi, praviti nove i nove pokuse u inat svima?
Briga nas što će sve zemlje oko nas, a i mnoge dalje biti deo jednog sistema (EU) sa jedisntvenim tržiptem i prolazima bez dokumenata. Mi treba da zatvorimo granice, ukinemo slobodno tržište i višestranački sistem i osnujemo novu komunističku republiku.
DALEKO JE TITO
Ne spadam u one, koji su živeli u Titovo vreme, ali verujem da je tada bilo bolje nego kasnije. Kome je bilo loše, taj se sigurno više ničeg ne seća. Nostalgija mu je zamrla na Golom Otoku.
Bilo je bolje pre 90-tih pa?
Sloveniji nije bilo loše pod Titom, ali joj je posle njega neuporedivo bolje.
Nešto ne vidim da taj komunizam rabi i osiromašuje Slovence, Rumune, Bugare, Čehe...
Hej, stanite malo. Pa sama Kina više nije komunistička osim u pogledu jednopartijskog sistema. Cela Šangajska regija prešla je na tržišnu privredu. Tu su i Hong Kong, Makao, Tajvan, kao najrazvijenije oblasti, u kom živi kineski narod.
Jednopartijska jeste tako da su neki od demonstranata na Tjenanmenu (oni koji nisu pregaženi) još uvek u zatvoru, ali ekonomski komunistička više nije.
Na ovaj pasus neokomunisti će odgovoriti: Pa nama Kina nije ideal. Njen kao i komunizam Severne Koreje, Vijetnama ili Kube skrenuli su na određenom delu puta.
Ideal je neko zamišljeno društvo, koje bi izbeglo greške, koje drugi ostvariše u praksi.
ZAMIŠLJENA DRŽAVA
Ok. Ne biste bili isto što i Kina u teoriji, ali s kim bi sarađivala ta idealno-komunistička Srbija?
Susedne EU države bile bi besne zbog crne rupe unutar njih jer niko u Srbiji ne bi mogao da otvara fabrike (zna se da izvorni komunizam to strancima ne dopušta), niti u tu zemlju izvozi. Nesvrstanih govoto da više i nema, a i da ih ima one su preko nekih mora, na koje Srbija nema izlaz. S kim bi i mogla da sarađuje a da to ne budu upravo te zemlje, koje sebe danas doživljavaju kao komunističke?
Svoju ljubav prema komunizmu, oni zasnivaju na odavno naučenoj tezi da je takvo društvo najhumanije.
Hajde da vidimo kako bi to izgledalo u praksi?
U komunističkom društvu ,,krila’’ milioni ljudi, koji žive od privatnog biznisa, bila bi posečena.
Tako Vaša komšinica Maca ne bi smela da otvori vlastit frizerski salon, komšija Pera automehaničarsku radnju, tetka Svetlana školu plesa, a čika Jova iz susedne zgrade ne bi smeo da poseduje zabavan internet sajt, za koji bi pisao sadržaje, a zarađivao od postavljenih reklama.
Svi bi radili u velikim gigantima nalik Kragujevačkoj zastavi.
Ako je u tvom gradu željezara, ima da radiš u željezari pa iako ti ne leži.
U prodavnicama ne bi bilo Milka čokolade jer komunistička država po definiciji forsira samo domaće proizvode, pa makar se nikom i ne svideli.
U rafovima bilo bi samo bonžita i soko štarka.
Umesto stranih parfema i firmirane garderobe nosili bismo garderobu modnih kuća ,,Beko’’ i ,,Kluz’’. Ko se zaželi dobrih krpica neće morati do Trsta. Umesto Italijana, sažaljive osmehe bi nam upućivali trgovci iz Temišvara, Segedina i Bijeljine.
U komunizmu ne bi bilo biranja između više partija, a time se vlast ne bi ni trudila da bude što bolja prema građanima. Ne bi bilo straha od smenjivosti ma šta režim uradio.
Da se pare tokom letnjih meseci ne bi izlivale u inostranstvo morali bismo da letujemo isključivo u svojoj zemlji.
To je u Jugoslaviji i imalo nekog smisla jer su od 6 republika, njih 3 imale more,
jedna izlaz na mali morski zaliv, a jedna na veliko ohridsko jezero.
Srbija nije nijedna od tih pet.
U eventualnoj samostalnoj neokomunističkoj Srbiji, srećniji bi letovali na Palićkom, Srebrnom jezeru i Perućcu. Srednja klasa na jezerima Bele crkve, Sandžaka, Bovanskom jezeru, Zlatiboru ili na Mokroj Gori, dok bi najniži slojevi slali decu na malu Adu Ciganliju il u egzotična seoska domaćinstva.
Vize? Beli šengen? O tome ne bismo sanjali...
VIŠI CILJ
Da ne grešim i ja dušu prema savremenim neokomunistima.
Oni bi me posle gornjih pasusa demantovali i rekli:
- Hej pa ne želimo mi to! Nećemo da samo Srbija bude komunistička, a nijedna zemlja oko nas ne bude?
- Mi želimo da se desi svetska revolucija. U svim zemljama da pobede proleteri!
- Je li? Pitao bih ih.
- A što ste onda protiv Evropske Unije?
Pa po toj logici jedna velika EU je bolja nego 50 malih stejtova.
Zar nije praktičnije izvesti komunističku revoluciju u jednom Briselu i tako pocrveneti celu Evropu u potezu nego nametati komunizam revolucijama od prestonice do prestonice?
E na to već nemaju odgovor.
Čak i kad bi cela EU bila komunistička njima opet ne odgovara ni takva EU.
Nikakva.
S što ne?
Odgovor je prost.
Zato što je antizapadnjaštvo bitnije i od samog komunizma.
Zato što su centri svih antiglobalista na istoku.
U delu sveta, gde se najviše pitaju Rusija, Kina, Iran, a njima ni u kom slučaju ne odgovara stvaranje nove sile – Evropske Unije.
Ni komunističke, ni potencijalno pravoslavne ili islamske. Nikakve.
Po njima velikih sila je dosta. Ne treba stvarati nove konkurente.
Samo nek žive velika Kina, velika Rusija, velika Indija, Brazil, pa i Arapska Liga,
ako mora i velika SAD, ali nikako velika i ujedinjena Evropa.
Upravo u tome i leži suština, onoga čeg antiglobalisti nisu svesni.
Antiglobalizam sam po sebi predstavlja koncept, koji ni u jednoj varijanti ne podrazuemva jačanje i povezivanje našeg kontinenta već njegovo slabljenje da bi se neko drugi uzdigao. Najidealnije je razjediniti Evropu i izdeliti je na sfere uticaja. (Ni u SAD, koje su već jednom delile Evropu s Rusima, ima onih, koji nisu imuni na ovakav scenario)
Nikad ne čuh antiglobalista kritikuje Iran il Severnu Koreju, koja nema novca za prehranu građana, ali ima za nuklearno naoružanje.
On će uvek kritikovati imperijalizam SAD, Britanije, Francuske i Španije, namerno previđajući da je Rusija imala 15 malih republika u okviru Ruske Federacije (drži ih i danas), plus je imala 14 država u okviru SSSR-a i plus desetak država u okviru Varšavskog pakta što je čak 30 ruskih kolonija sa vladarima (Čaušesku, Milošević) spremnih da radi ruskih interesa gurnu sopstven narod u propast.
Antiglobalisti će prevideti da je današnja Rusija kapitalističkija od većine zapadnih zemalja.
Prevideće i to da je Kina takođe kolonijalna sila i da se (pored okupiranog Tibeta, Unutrašnje Mongolije i Istočnog Turkmenistana) upravo ona pita ko će vladati u Severnoj Koreji, Vijetnamu, Laosu, Mongoliji il’ Mjanmaru.
Retko će se osvrnuti za ljudska prava u Avganistanu za vreme talibana (smrtne kazne momcima i devojkama, koji izbegnu ugovoren brak između ostalog), ali će se uvek setiti da su zapadnjaci gađali tamo neke položaje.
Oni će i u 21.veku da pale samo američke zastave i deklamuju isključivo primere zapadnjačkog ,,imperijalizma’’.
EU će uvek biti kriva. Ako ništa drugo ne nađu zmaeriće joj što prima premalo doseljenika iz trećeg sveta. Takvih ima svega oko 20 miliona u EU, a verovatno bi trebalo primiti bar još 100 miliona Indusi, Pakistanaca i Bangladešana u nadi da se EU sistem zbog ove navale stanovništva neće urušuti.
No, sve je legitimno.
Ovo sve pišem čisto... da bi se neki od mojih prijatelja malo preispitali...
Mislim da protiv fašizma svi treba da se borimo.
Ipak dovoljno je biti LIBERAL, SOCIJALDEMOKRATA ili SOCIJALISTA.
Ne moramo se baš deklarisati kao KOMUNISTI.
Kao da bi cena bila malo previsoka, a i zvičalo bi nekako TOO HAVY zar ne?